Tako je govorio Pavle…

Preuzeto iz E-novina

U svojoj fashion-preporuci, pokojni patrijarh je poručivao: „Žena, kojoj je dika duga kosa, treba da se pokriva. Neće li da se pokriva – neka se šiša. Kako žene baš tako postupaju, tj. seku kosu, znači ne moraju ni da se pokrivaju. Isto bi izlazilo iz postavke: „Ako je ružno ženi da se šiša, neka se pokriva“

„Srbi ne mogu da žive sa Hrvatima ni u kakvoj državi. Ni u kakvoj Hrvatskoj“ (u pismu lordu Karingtonu, avgust 1991.)

Mnoge majke, koje nisu želele da imaju više od jednog deteta,danas čupaju kose i gorko ridaju nad izgubljenim sinovima, u ovim ratnim sukobima, proklinjući često Boga i ljude, ali pri tom zaboravljajući da optuže sebe što nisu rodile jos dece da im ostanu kao uteha. (u Božićnoj poslanici, 1995.).

„Nalažući ženama kao obavezu, bez obzira na sve loše osobine muža, da bude poslušna i da mu čini ustupke, hrišćanstvo vidi u tome sredstvo za ukorenjivanje mira u bračnim odnosima i ponovno uspostavljanje bračne sreće, to je stav Srpske pravoslavne crkve. („Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere“ Beograd , 1998.)

„Majke začinju jer je to skopčano sa uživanjem i zadovoljstvom ali neće da rađaju i podižu decu jer je to naporno i tobož ugrožava njihov komoditet. (Božićna poslanica 2002.)

„Oni koji krštenjem nisu ušli u Crkvu Božiju, nego su van nje, nemaju mogućnosti da se koriste njenim blagodatnim sredstvima, kao što grančica divlje masline nenakalemljena na pitomu ne može imati udela u masnom korenu njenom“. („Da nam budu jasnija neka pitanja nase vere“ Beograd , 1998.)

„(…) I nekršteni roditelji mogu davati obećanja, ali kako će to oni moći izvesti, i kako će to hteti izvršiti kad sami neće da se krste. Kako će moći dete vaspitavati hrišćanski kad sami ne žele da budu hrišćani, jasno je samo po sebi(…) zbog nečeg spoljašnjeg, nebitnog“ („Da nam budu jasnija neka pitanja nase vere“ Beograd, 1998.)

„Blaženi Avgustin ovakve odnose (korišćenje kontracepcije, op. red.) karakteriše još težim rečima veleći: ‘Ova razbludna okrutnost i okrutna razbluda ide katkad tako daleko te pribavlja i otrove za besplodnost’ (…) uzdržanje je jedino moralno dozvoljeno sredstvo da se ne rađa, kako van braka, u monaštvu i celibatu, tako i u braku…„(„Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere“ Beograd , 1998.)

„Od početka ženi je kosa bila ukras, i sama od sebe težila je da ima što dužu kosu: ‘Ženi je slava ako gaji dugačku kosu’. To je u stvari izraz same prirode, po kojoj žena ne treba da otkriva glavu, te joj je kosu dala kao pokrivač.(…) Priroda je unapred ustrojila da bi ti bila pokrivena. A ti dodaj nešto od sebe, da ne bi izgledalo da narušavaš zakone prirode.“ („Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere“ Beograd , 1998.)

„Žena, kojoj je dika duga kosa, treba da se pokriva. Neće li da se pokriva – neka se šiša. Kako žene baš tako postupaju, tj. seku kosu, znači ne moraju ni da se pokrivaju. Isto bi izlazilo iz postavke: ‘Ako je ružno ženi da se šiša (…) neka se pokriva’ “(„Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere“ Beograd , 1998.)

„Zato, ako se pogled na šišanje kose kod žena izmenio, nije se izmenilo biblijsko učenje o postanku muža i žene, te nema osnova da se menja simbol tog učenja – pokrivanje glave.“ („Da nam budu jasnija neka pitanja nase vere“ Beograd , 1998.)

„U sadašnje vreme, Pravoslavna crkva nije protiv toga da žene nose pantalone zbog prirode posla koji vrše, na primer, u fabrikama, ili putovanju zimi na konjima, motociklu, skijanju i tako dalje… Crkva je protiv takvog oblačenja kad je ono zbog mode i pogrešnog shvatanja jednakosti polova (…) Žene nisu poželjne u crkvi tokom menstruacije, ali savremena higijenska sredstva mogu efikasno sprečiti da se slučajnim istečenjem krvi hram ne učini nečistim, kao i ublažiti zadah koji isticanjem krvi nastaje. Smatram da sa te strane nema smetnji da žena za vreme mesečnog pranja, uz potrebnu obazrivost i preduzete higijenske mere može dolaziti u crkvu, celivati ikone, primiti naforu i osvećenu vodicu, kao i učestvovati u pojanju. Ali, pričestiti se u tom stanju, ili nekrštena krstiti se, ne bi mogla. No, u smrtnoj bolesti može se i pričestiti i krstiti. „(„Da nam budu jasnija neka pitanja nase vere“ Beograd , 1998.)

„Za pokret žena koje na razliku polova gledaju tako, rečeno je s pravom da u suštini znači ‘samo težnju za prelaženjem iz materinstva u prostituciju. On je kao celina više emancipacija bludnice nego žene’ (dr Oto Vajninger, Pol i karakter, Beograd 1938). Od žena zahvaćenih ovakvim bezbožnim idejama Velikog Inkvizitora, da u grehu ljudsko biće može dostići sreću, bilo bi iluzorno očekivati da se potrude samo da shvate, a kamoli prihvate smirenost i poslušnost, i pokrivanje glave kao simbol usvajanja tih evanđeoskih vrlina.“ („Da nam budu jasnija neka pitanja nase vere“ Beograd , 1998.)

“Biti Srbin znači biti obavezno pravoslavac… Srbin ne može biti ateista… Srbin nekršten ne biva”. („Da nam budu jasnija neka pitanja nase vere“ Beograd , 1998.)

“Jasno je da drugog puta nije bilo. Tako je sada i nama nametnut rat. Zato je taj naš rat pravedan jer je odbrambeni. Ne napadački ni osvajački“. ( Duga 10-23 april 1999.)

„Ratovi i čitav okean prolivene srpske krvi. Stradanje i nevolje su karakteristika proteklog veka, ali njegova ocena može da stane samo u jednu reč – neuspeh. Tako mnogo ratova, tako mnogo krvi, a tako malo mira. A i mir koji smo imali u proteklih 100 godina kao da nije bio pravi mir, već smo u njemu stvarali podlogu za nove sukobe i ratove. Državni i ideološki avanturizam 20. veka skupo su koštali i Srpsku crkvu i srpski narod. I posle svega, ostaje da novi vek i novi milenijum počnemo u uslovima potpune krize. Mnogi su nazivi i osobine krize u kojoj se nalazimo, ali u osnovi se nalazi ona najdublja i najteža moguća kriza – a to je kriza čovečnosti“ (Božićna poslanica 2000.)

Bog je čoveku dao slobodu, ali je čovek time postao i odgovoran za svoja dela i postupke. Mnogi se danas bore za slobodu, za prava pojedinaca i zajednice, ali tu slobodu, po svome ogrehovljenom umu, shvataju kao pravo čoveka da čini sve što hoće, čak i da drugima ugrožava slobodu, pa i sam život. Borba za takvu slobodu često se naziva zvučnim imenima: borba za ljudska prava, borba protiv ugnjetavanja, revolucija i tako dalje (Božićna poslanica 2002.)

„Smatramo da je najbolji odnos između države i crkve onaj koji je već bivao i pre, to je simfonija – saglasnost između države, odnosno društva i crkve“. (intervju, Danas, 5-7. januara 2002.)

„Zbog tog spasonosnog jedinstva pozivamo svu našu pravoslavnu braću u Crnoj Gori da se u međusobnoj ljubavi saberu oko kolevke Bogomladenca Hrista, jer su, bez obzira na razlike u plemenskom i nacionalnom izjašnjavanju braća i po Bogu i po zajedničkim precima. I poručujemo im da nas ne spasavaju ni nacije ni partije nego Crkva Božja čiju uzvišenu službu mira i spasenja vrši Mitropolija crnogorsko – primorska i ostale Svetosavske eparhije u Crnoj Gori. Zato se molimo Bogu da mir svoj i božićnu radost izlije na sve one koji u miru, ljubavi i veri žive.“ (Božićna poslanica 2005.)

“..Kosovo nam je drugo ime za najviša načela, za istinu i pravdu, za poredak i pravo, a Kosovski zavet nam je primenjeni Novi Zavet. Zato je pitanje Kosovo i Metohija neodvojivo od pitanja Srbije i sudbine srpskog naroda…“ (Poruka u Pravoslavlju, od 15. marta 2007.)

„Mnogi narodi mukom i krvlju stečenu slobodu brane od nasilja globalističkog sistema. U ime lažne slobode i demokratije nameću se gotova rešenja, unapred spakovana. Svedoci smo najnovije drame – opet drame nas pravoslavnih Srba – na Kosovu i Metohiji. Nemalo nevolja ima naš narod i u Bosni i Hercegovini, u Hrvatskoj i, nažalost, u Crnoj Gori. (…) Milioni običnih ljudi žrtve su nemaštine i gladi, dok manji broj živi u neograničenoj raskoši i telesnim zadovoljstvima. Mnogi narodi mukom i krvlju stečenu slobodu brane od nasilja globalističkog sistema“ (Uskršnja poslanica 2007.)

„Danas milioni duhovno osiromašenih i moralno opustošenih ljudi, zaneseni sjajem prolaznih stvari, žive u ovom svetu kao u hladnom grobu. Zar se svet ne pretvara u fabriku i tržište lažnog sjaja i prolaznih vrednosti? Zar se danas često ne govori da čovek i bez neba može mirno da hoda po zemlji.” (Uskršnja poslanica 2009.)

23 Responses to “Tako je govorio Pavle…”

  1. sandrina каже:

    It is really sad how we easily forget things that happened or have been said during last 10-20 years. Maybe because it was sooo much bullshit (pardon my French)! I am so sick and tired that people think that a priest, in this case patriarch Pavle is a saint because he led a modest life. Because he never wanted to buy a car ( if judged by the rest of bunch, he should have had a SUV). Aren’t them all suppose to do that, I mean to be modest, not buy a car?
    He has done and often not done a bunch of thing over last 20 years (supported Milosevic, supported war, diminished women to reproducing machines…) and if you even question his saintliness you are all the worse from enemy to Satan, your choice.
    Please let’s not forget all this!

  2. The Wanderer каже:

    Napokon nesto ‘opipljivo’ da pokazem ljudima da Pavle uopste nije bio svetac i nevinasce kakvim ga predstaljaju.
    Hvala!

    • sanja каже:

      najmanje od svega je bio svetac… kakva tragicna zamena teza! sto rece Sandrina – kao da je skroman zivot nesto sto te cini svecem/sveticom? zar oni svi ne bi trebalo da zive skromno?
      uzas!

  3. nighthawk каже:

    Bravo! Danas je zaista teško naći nekog ko kritikuje hunjkavog sveca, pa makar to bilo iskopirano sa nekog drugog mesta. Patrijarh Pavle je itekako imao svoju „tamnu stranu“ i to treba pokazati ljudima.

    @sandrina
    High ranking priests in SPC don’t need to buy a car. They can drive or be driven into cruch’s company car which is something like Mercedes S class, Audi A8 or BMW 7 Series. I thing Pavle’s personal favorite was bulletproof A8.

  4. Đurađ каже:

    Ovi iz e-novina stalno pljuju Patrijarha,nisu čestito ni sačekali da bude sahranjen,a već vade izjave iz konteksta…
    Patrijarh nije davao „fashion“ savete,već je to citat apostola Pavla iz Novog Zaveta,ako je neko upoznat sa tim.
    Kompletan deo (+ onaj koji je,namerno ili slučajno isečen) glasi

    Наиме, пошто Апостол вели да откривена глава код жена значи исто што и ошишана, а затим: Ако се жена не покрива нека се и шиша (1.Кор. 11,5-6); из тог се онда закључује да је мисао апостола Павла ово: Жена, којој је дика дуга коса, треба да се покрива. Неће ли да се покрива – нека се шиша. Како жене данас баш тако поступају, тј. секу косу, значи не морају ни да се покривају.

    I razjašnjenje

    Друга је ствар што је Апостол, пишући тадашњим женама, ове основе образлагао тадашњим доказима, тада је за жену била дика да има дугачку косу, а ружно да се шиша. У данашње време Апостол свакако не би употребио ова образложења. Зато, ако се поглед на шишање косе код жена изменио, није се изменило библијско учење о постанку мужа и жене, те нема основа да се мења символ тог учења – покривање главе.
    A tekst se tiče pokrivanja glave žena u hramu.

    • Sanja каже:

      Ne mogu da verujem da si ozbiljan kada citiras apostole i ostale biblijske likove. Realnija mi je Pepeljuga :-)

  5. Đurađ каже:

    Zašto apostoli ne bi bili realni biblijski likovi ?
    Problem je što ovde ljudi izvrću istinu,i to imam utisak nimalo slučajno.
    Vidiš,kada bi ja isekao nešto iz tvoje rečenice,(deo ostavio,a deo izbacio),onda ona više ne bi imala originalno značenje,zar ne ?
    Evo i sve ovo za Patrijarha Pavla,recimo kada je rat u pitanju,slučajno ili namerno nedostaje izjava
    „A ja kažem: ako bi trebalo da se osnuje i održi velika Srbija po ceni jednog Jasenovca ili Jadovna, ja na to pristao ne bih nikada; neka nestane Velike Srbije, ali zločinom da se održava – ne. Ako bi bilo potrebno i nužno jedino da se održi Mala Srbija zločinom, ja i na to ne bih pristao. Neka nestane i Male Srbije ali zločinom da se održi – ne. I kad bi trebalo da se održi poslednji Srbin, ja da sam taj poslednji Srbin, a da se održi zločinom – ne pristajem, neka nas nestane ali da nestanemo kao ljudi,kao neljudi da ne živimo ni po koju cenu“
    Uostalom Patrijarh je želeo svakog da sasluša.Pripisivati mu da jpodržava jednog političara ili drugog samo jer ga je saslušao je krajnje besmisleno
    Takođe fali i izjava
    „Kada bih i ja bio ratni zločinac, i kad bih počinio zlo, iako sam srpski patrijarh, trebalo bi da platim za zlo koje sam počinio, ali ne sme zbog mog zločina da plaća moj narod“

  6. Sanja каже:

    Mozda su realni u bibliji, ali bih onda postavila pitanje realnosti biblije… A ove recenice koje si dodao nimalo ne menjaju osnovnu ideju posta. Strasne su kao i one koje sam prenela…

  7. Đurađ каже:

    Meni se čini da dodaci itekako menjaju citate Patrijarha iz kojih su isečeni delovi.
    Takođe ne vidim razloga za priču o automobilima,Patrijarh Pavle je 34 godine na Kosmetu više pešačio nego što je išao kolima,a kasnije je često putovao vozom,a pošto je svakodnevno služio sv.liturgiju,išao je gradskim autobusom.
    Takođe da dodamo još koju izjavu Patrijarha Pavla
    „Ступајући, као четрдесет и четврти српски Патријарх, у трон Светога Саве, ми немамо никакав свој програм патријарашке делатности. Наш програм јесте Јеванђеље Христово, блага вест о Богу међу нама и Царству Божјем у нама – уколико га, вером и љубављу, прихватамо.“

    „Сви људи који дођу, а поготово политичари, имају интерес, да свој чамац привежу за лађу Цркве, онолико колико им треба да користе ту снагу. То ми је јасно. Али, с друге стране, људи имају толико разних потреба, а моја дужност је да са сваким разговарам и схватим га, да потражимо излаз из тога.“

  8. Đurađ каже:

    Po učenju Apostola Pavla, nema (razlike) ni muško ni žensko u Hristu Isusu, nema rod ni slobodnjak, nema Grk ni Jevrejin (Grci kao najkulturniji narod onoga doba, a Jevreji kao jedini narod koji je verovao u Boga). Jedno smo u Hristu Isusu. Kad smo jedno u Hristu Isusu i muško i žensko onda se sve zapovesti Hristove odnose jednako i na muškarce i na žene. Međutim, došlo se do toga da se traži ne ispunjavanje zapovesti Božijih, zbog čega nas je On stvorio, i stizanja tome cilju, nego se hoće uživanje i onda se svede sve na uživanje. I defakto, taj moderni pokret feministički nastoji ne da budemo jedno u Hristu Isusu nego isto: ti ne rađaš, neću ni ja; ti ne dojiš, neću ni ja; tebi pantalone, meni pantalone i redom. E vidite, tu je ta nevolja. Kad nađemo pravi smisao i cilj života onda će svako doći na tu meru, to jest, svako će shvatiti šta je njegova dužnost i truditi se da to ispunjava. Ako to ne bude, onda će on biti na onome nivou, na onom smislu i cilju života za koji Apostol Pavle kaže: ,,Ako mrtvi ne ustaju, ako smrću sve prestaje, da jedemo i pijemo – sutra ćemo umreti.“ Onda jedini smisao života jeste jedenje i pijenje kao i ostalim živim bićima.

    Inače, Sveti Grigorije Bogoslov, isto iz 4. veka, kaže: ,,Tokom istorije zakonodavci su bili muškarci pa su oni sebi propisivali propise i davali prava koja nisu davali ženama. Taj princip mi ne priznajemo. Ono što je moralno za čoveka to važi i za ženu i obratno, što je greh za ženu greh je i za čoveka.“ E kad dođemo do toga stava onda će, dabome, biti svako na svome mestu, svako na svojoj dužnosti, svako na svome cilju i smislu života: onda će doći i do jedne ne samo simfonije, već do jedne ljubavi u porodici, a na porodici počiva celokupno društvo – kada je porodica zdrava i društvo je zdravo, inače vidite dokle smo mi došli.

  9. Đurađ каже:

    Ispravka
    „Nema više ni Judejina ni Grka, nema ni roba ni slobodnjaka, nema više ni muško ni žensko; jer ste svi vi jedno u Hristu Isusu“ (Galatima 3:28)

  10. Иван Павичић каже:

    Говорећи без икакве илузије да ћу некога призвати памети, један од начина да се оклевеће човек јесте да му се истргну речи из контекста и интерпретирају на начин на који то одговара (често злонамерним) појединцима. Ово је еклатантан пример за то. Немам ја ништа против тога да неко покојног Патријарха не сматра свецем – напослетку једини ће о светости судити сам Господ – али ћу се свакако огласити против оваквог покушаја проказивања. Наиме, када мисли црквеног човека почне да тумачи неко коме је Пепељуга реалнија од апостола, не може се заобићи велико питање његове објективности и компетентности, као и озбиљности читаве такве дискусије. Ово је разлог због којег се нећу дубље упуштати у дебату на ову тему, само ћу свима топло препоручити помно читање горе већ наведене литературе самога Патријарха Павла и пожелети свим прошлим и будућим учесницима у овој дискусији светлости и свако добро од Господа!

    • Sanja каже:

      Njene, a ne njegove kompetentnosti… Zanimljivo je kako bi mi stepen kompetencije skocio u ocima svih vas kojima ce bog suditi, samo kada bi napisala (ili prenela) tekst koji crkvu i/ili njene robove velica (uz strahopostovanje prema apostolima i ko zna kojim jos likovima).
      Dakle Ivane, imate mnogo sajtova i blogova gde cete se sloziti sa svim sto je napisano, a za to vreme Bezimena nastavlja da voli Pepeljugu i sve druge nesrecne zene koje patrijarhat unistava vekovima…
      Bez bogova, bez gospodara! :-)

      • Иван Павичић каже:

        Заправо, драга Сања, о чему год да пишете, ако бисте писали на начин на који сте се опробали са овом темом, врло тешко да би се и тада могло рећи да сте компетентни (а нарочито не објективни). И лаици који воле Цркву и, како Ви кажете, гаје „страхопоштовање“ према апостолима (опет погрешна концепција, али свакако Ваша), када би узели да „бране“ исту ту Цркву и исте те апостоле (као да је Цркви или апостолима потребна некаква „одбрана“ или величање), деловали би подједнако смешно. Човек у животу протраћи много времена на сасвим неважне ствари, па сам и ја, ето, тако учинио својим првим коментаром. Младост-лудост! :-) Мени свакако остају „моји“ апостоли, а Вама остаје Ваша Пепељуга. Као што рекох, желим и Вама свако добро од Господа. :-)

  11. Đurađ каже:

    Што се „објективности“ е-новина тиче,они су објављивали стрип где су правили веома неукусне шале о томе што је Патријарх (тада био) годину дана у болници,тј просто су призивали његову смрт.
    Такође и други њихови текстови где се помиње Патријарх су све само не објективни…
    Уверите се и сами…

    http://www.google.com/search?num=20&hl=sr&client=firefox-a&hs=qOc&rls=org.mozilla%3Aen-US%3Aofficial&q=patrijarh+pavle+site%3Awww.e-novine.com&aq=f&aqi=&aql=&oq=&gs_rfai=

    Сања,данас сваки човек у нешто верује,нема неверујућег.Зависи само у шта се верује.Што каже свети Јустин Ћелијски,постоје само Богопоклоници и идолопоклоници,нема неверника.
    Што се тиче „робова“ цркве,то не иде баш тако,односно постоје три нивоа љубави према Богу,ниво роба,ниво најамника и ниво сина.О томе је Патријарх рекао
    “ Видите, ти материјалисти су приписали целом хришћанству да, уствари, ми заступамо робовски став (из страха од пакла), што, дабоме, апсолутно не стоји. Они свесно превиђају односно неће да схвате постојање трећег степена до ког треба сви да дођемо и онда ћемо вршити оно што Бог наређује, не из страха од казне ни из жеље за наградом.“

    „Човек не може стићи наједанпут до врлине љубави; он мора да израста док дође до те највеће врлине. Кад дођемо до ње онда престаје све, онда више за праведника закона нема, он је надишао сваки закон, он чини више него што сваки закон може да учини. Дотле морамо бити макар трпељиви у односу према другим људима, схватати и поштовати њега као личност и његово мишљење, уколико оно није на штету општу. Ту је и држава да брани друштво од тих злочинаца којих је било увек и има.“
    Рекосмо скоро о положају жена „Нема више Јудејца ни Јелина…“ (Галатима 3,28)

  12. YuffieLeo каже:

    @Ivan: Ipak su ljudi i religijske institucije te koje odlučuju da li će neko postati svetac ili ne. Prosto ga jednog dana upišu u registar svetaca i vernici/vernice to preuzimaju, a „božiji sud“ sa tim nema veze.

  13. Đurađ каже:

    @YuffieLeo:
    У православљу проглашење за светитеља није прости,законски (јуридички) чин.
    Једноставно,постоји уверење од људи који су само сретали нашег Патријарха Павла да је он живи светац (а да не помињем оне који су га лично знали).Такође то је нешто у чему се слаже и сам народ да је он својим животом и учењем био сасуд благодати Божје.
    Тако да је он већ сада свет за Бога,а то када ће формално бити уврштен у светитеље… то је нешто друго,јер та форма не представља званични „почетак“ нечије светости.
    Важна је,наравно,али не и пресудна за нечију светост..

    • Sanja каже:

      Iako je komentar za Yuffie, ne mogu da odolim… Pa sta znaci ‘zivi svetac’??? Ne razumem uopste sta je sa ljudima… A to u cemu se narod slaze – najradije ne bih ni komentarisala. Svakako mi nije argument. Ostajem kod Pepeljuge, zar nije i ona svetica???

  14. Đurađ каже:

    To znači ovo – da ga je 500.000 ljudi ispratilo na večni počinak,kao i da u toku tridnevne žalosti su ljudi više časova čekali da odaju poslednju počast Patrijarhu.Čekali su 6 pa i više sati u redu,a red nije prestajao ni danju ni noću.
    To govori dovoljno za sebe,da su ga ljudi osećali kao svog,nekog bliskog ko je preminuo,mada ga puno onih koji su došli,nije lično poznavalo.
    Naravno ne zaboravimo i njegov život,i njegove pouke,koje zaista pokazuju ne samo da je sa pravom cenjen kao vrstan teolog,već i da je svojim životom i učenjem bio „svetlost svetu“ i „so zemlji“,što kaže Jevanđelje.

  15. YuffieLeo каже:

    @Djuradj: Što se mene tiče, ovo nije baš neko objašnjenje niti argument. Isti scenario videli smo i kod mnogo drugih osoba, npr. Zoran Đinđić (ili hajde da se ne držim poltičara, može na primer i John Lennon :-), pa ne vidim da je njih neko upisao u registar svetaca. Dakle, da potvrdim – religijske institucije i ljudi su ti koji odlučuju da li će neko biti svetac ili ne (by the way, ne verujem u svece) i to nema veze sa „sudom božijim“. I to nema veze sa opštim dobrom, životnim i filozofskim učenjem i ponašanjem za života već samo sa tim da li pripadaju nekoj religijskoj instituciji.

    „Ne klanjam se nijednom svecu, prijatelju Martine, a ponajmanje onima koji kanonizuju sami sebe ili svoje prijatelje. Teorija je praksa nesposobnih.“
    Karlos Ruis Safon

  16. Đurađ каже:

    @YuffieLeo:за разлику од Џона Ленона,нас су сви са медија убеђивали да је скромност мана и да треба да будемо поносни на XYZ… штагод….
    Онда кад умре такав скроман човек (који је при томе и жива слика Јеванђеља и науке коју је проповедао),сви га доживљавају као свога,а само је са својим поукама и порукама улазио у сваки дом.
    Тако да ту постоји значајна разлика у односу на човека који се бавио прављењем музике,и кога религија није интересовала или је говорио против хришћанства (нпр поменути Џон Ленон),
    Не говорим ово да бих тебе или било кога убедио,немам ништа против да за неког Патријарх није био свети човек.
    Такође само као подсетник да је и сам Господ Исус Христос који је васкрсавао мртве,враћао вид људима и чинио многобројна друга чуда…. некима једноставно није био по вољи,односно неки су сматрали да велзевулом (ђаволом) изгони ђавола.