Politika ženske solidarnosti

Autorka: Lepa Mladjenović, 2005.

Ženska solidarnost počinje sa odlukom da čujem Drugu, da čujem njeno iskustvo, da pustim da njena priča izadje napolje onako kako je ona meni govori. A to znači da sam se složila da je iskustvo svake žene jednako vredno. Da sam sebi važna i da mi je druga važna.

Ženska solidarnost je odluka da priču Druge čujem, sa vrednostima i interpetacijama kakva ona sama ima. To znači da mi je stalo do nje, i da sam odlučila da imam prostor za priču Druge. Onda sam ja za Drugu javnost. Ona ima svedokinju. I njen jezik je u mom telu.

Solidarnost je izbor kojim validiram sebe i drugu. Potvrdjujem svoju posebnost i njenu posebnost. Kada čujem Drugu, kada odlučim da je razumem, onda je to početak razmene, ona više nije sama, ni ja nisam sama. Naučila sam o njoj i o sebi. Njena priča podstiče moju promenu. Ja sam prihvatila da etika brige bude moj izbor.

Ženska solidarnost znači da smo donele odluku da želimo da razumemo Drugu, da je shvatimo u kontekstu hijerarhija patrijarhalnog sistema, u kontekstu društvenih diskriminacija i dnevne politike. Za to nam je potrebno da stalno ispočetka učimo ko smo mi, emotivno, društveno, politički. Da stalno ispočetka učimo ko je Druga.

Dakle, kako ću razumeti jednu mladu Albanku iz Prištine, koja je pet godina išla u stare kuće i mračne podrume da studira muziku i do septembra 1999 nikada nije videla simfonijski orkestar, a sada ima strah da samnom, u Prištini, govori srpski jezik? Kako ću razumeti jednu mamu Romkinju iz Novog Sada koja je ceo život provela na periferiji grada i sad se plaši da ode na roditeljski sastanak u belu, ne-romsku školu svoje ćerke? Da li znam da lezbejka iz Šapca predamnom ćuti jer joj nisam dala do znanja da u sebi imam prostora za njenu različitost. Kako ću je pitati zašto se plaši, a da ne unesem celu istoriju mržnje prema Romkinjama/ Albankama/lezbejkama u tonu i izabranim rečima?

Ženska solidarnost je početak defašizacije svake od nas. Zato što biramo razumevanje, a ne osudu, zato što biramo empatiju, a ne mržnju. Tako prelazimo granicu nacionalnog konsensusa o pravljenju Neprijatelja. ŽENSKA SOLIDARNOST JE POLITIKA ANTI-FAŠIZMA. Zato što nas se tiče kako su Druge/i.

Ženski solidarno znači da nam svoji nisu važniji i bolji i lepši od onih drugih. Ženska solidarnost je medjunarodna. Jer je nacionalni identitet samo jedna od različitosti u svetu. Biti ženski solidarna znači biti izdajica patrijarhata, jer nam svoja deca nisu nužno bolja od druge dece, jer sebe vrednujem jednako kao i druge, pošto znam da hijerarhije patrijarhata vode u nasilje nad ženama, decom, zajednicama sa manje društvene moći. U rat. Kreativna nelojalnost patrijarhatu je početak ženske solidarnosti, a to znači da brinemo – politički i emotivno – o sebi i drugima jednako.

Tako je ženska solidarnost feministička politika.


4 Responses to “Politika ženske solidarnosti”

  1. OptiHelp каже:

    Очень хочется написать что-то под таким постом, выразить свое мнение… но писать банальности или односложные фразы – не интересно, измышления же какие-либо здесь будут неуместны… потому что всё уже сказано.

  2. sanja каже:

    Moze li neko da mi prevede ovaj komentar? Poneku rec razumem, ali mi fali smisao…

  3. yuffie каже:

    može google (naravno, prilično nesrećan prevod, ali sad imam samo minuticu):
    Она жели написати нешто са том пост, да изразе своје мишљење … али писати платитудес моносилабичан или речи – није занимљива спекулација као неки овде било би неприкладно … јер све је већ речено.

  4. sanja каже:

    thanks Yuffie, nije mi palo na pamet da googlujem… mada je smesno, sta bi znacilo ‘platitudes monosilabican’?