Archive for the ‘Zenska posla’ Category

Kako se nadmeću Takmičarka i Takmičar

Wednesday, August 10th, 2011

„Родно заснована забава“

Или како се надмећу Такмичарка и Такмичар…

У вечерњим сатима већини грађанки и грађана ове земље ТВ јесте забава и „убијање“ времена…. Са жељом да се не изнервирате пратећи вести, њих и избегнете, али Слагалицу не избегавате јер је то емисија која траје таман колико треба и коју заборавите истог тренутка када се заврши… и забавите се… Осим ако је нисте пратили синоћ (8. август 2011. године). То је већ било за нервирање и за незаборављање. Елем, Такмичарка и Такмичар у финалу, питање друго или треће, треба спојити парове, али које?! Први део игре је спојити најбоље фудбалере (најбоље стрелце) на светским првенствима са годинама када су та првенства одржана од раних 70-их, а друго спојити по истом принципу кошаркаше (изабране најбоље играче). Хм… можда и не би било толико чудно, али у питању је финале Слагалице и ту су Такмичар и Такмичарка. Она је водила до тренутка када је требало одиграти игру парова. А онда је, иако се трудила, изгубила много поена у овој игри.
Да ли у овој сличици нешто није у реду? Према нашем мишљењу и те како! Ово је типичан пример посредне родне дискриминације и ми бисмо желеле да се о томе проговори!
Уз честитке Такмичарки и Такмичару, критику упућујемо одговорнима за припрему питања. Да ли случајно или намерно, али питања су била таква да је јасно да било која/просечна такмичарка (а и иначе их је премало у Слагалици) има знатно мање шансе да зна тачне одговоре у односу на било ког/просечног такмичара. Размислите о женама које познајете, осврните се около и искрено кажите – колико ће жена знати да је особа X најбољи фудбалер светског првенства XY године!?
Сада сигурно мислите да смо подлегле стереотипу да жене не прате фудбал и кошарку… Нисте у праву, знамо да је праћење спорта (иако не и бављење спортом) подједнако доступно и женама и мушкарцима, као и да постоје жена које воле и прате спорт. Али их је много мање… Поента је у бројкама, односно, о вероватноћи да се одређена информација зна. Можда и због тога што је таква информација, волеле ми фудбал и кошарку или не, потпуно безначајна. Са наше/женске тачке гледишта.
Не желимо да улазимо у разлоге, не желимо да сада анализирамо зашто је то све тако (можда зато што су нас учили да су за нас лутке, а не фудбалска лопта?), али свакако можемо да констатујемо да су фудбал посебно, али и кошарка спортови које више прате мушкарци. На једном врло ограниченом узорку (родитељи, партнери и пар пријатеља и пријатељица) смо испитале овај став – мушки део мало узорка је мислио да су питања сасвим прикладна и знали су и доста одговора, док је женски део нашег мини узорка, заједно са нама, у неверици… А питања су за финале популарног ТВ квиза. У којем се надмећу Такмичарка и Такмичар.
Хајде да овако поставимо ствар. Имагинарно финале, поново Такмичарка и Такмичар. Први сет питања: „Спојите назив парфема и робну марку & годину када је тај парфем изашао на тржиште“ Пример: ESCAPE/Calvin Кlеine 1991. Други сет питања: „Спојите називе намирница и специјалитете који се од њих праве“ Пример: вишње/Шварцвалд торта.
Ко има веће шансе да освоји поене? Као да је Такмичарка у предности, шта мислите?
Ово су само примери, не тврдимо да је информисаност о маркама парфема битна ставка у животу било ког мушкарца или жене… Али би принцип био исти, постоји стереотип да жене више воле парфеме од мушкараца, али је и чињеница да (мало већи) број жена (мало више) зна ко је и када произвео неки парфем. Припремање хране не треба ни да коментаришемо, зар не? Да ли су ова питања фер за финале Слагалице?
Најједноставније речено дискриминација је неједнако понашање према једнакима, али и једнако понашање према неједнакима. Посредна дискриминација постоји ако се нека особа због свог личног својства (у нашем случају рода), ставља у неповољнији положај неким актом, радњом или пропуштањем (у нашем случају је то избор питања) које је привидно засновано на начелу једнакости. Акт дискриминације не мора бити намеран, може бити учињен и без размишљања, али то не негира само постојање дискриминације. У питању је игра, правила су једнака за све. Али да ли је Такмичарка била у једнаком положају или је Такмичар био једнакији?
Сматрамо да је избор питања био некоректан и да је оваквим избором једна страна стављенаа у лошији положај. Није фер – што бисмо (уз Калимера) рекле и нас две… Уз напомену да ћемо протестовати и ако у некој другој епизоди буду питања која дискриминишу мушкарце, јер нећемо да пристанемо на дискриминацију!

Емила и Косана

Women’s bodies

Tuesday, July 5th, 2011

Saopštenje povodom masovnih silovanja žena u Libiji

Friday, July 1st, 2011

Prema navodima libijske psihološkinje Seham Sergewe iz Bengazija, libijska vojska pod komandom Muamera Gadafija, koristi silovanje kao taktiku rata. Libijskim vojnicima se dele kondomi i vijagra i time se podstiče silovanje žena pobunjenika i samih žena pobunjenica, svih onih koje se bore protiv zločinačke diktature.

Libijska lekarka je izjavila da je identifikovala 259 slučajeva silovanja žena, a da je lično razgovarala sa njih 140.

Ove navode potvrdili su i Čerif Basiuni, predsedavajući komisije UN koja sprovodi istragu u vezi sa kršenjima ljudskih prava u Libiji, kao i tužilac Međunarodnog krivičnog suda Luis Moreno Okampo.

Silovanje je pratilo sve ratove, i u svim ratovima svi vojnici su silovali žene pobeđenih, žene neprijatelja. Sovjetski vojnici su ohrabrivani da siluju nemačke žene 1945, pakistanskim vojnicima su u kasarnama puštani porno filmovi kao stimulacija za silovanje bengalskih žena u Banglandešu, tokom rata 1971, srpski vojnici su vodili orkestriranu kampanju masovnog i sistematskog silovanja bošnjačkih žena tokom srpske agresije na Bosnu i Hercegovinu (1992-1995), žene u Kongu su mete jezivog silovanja…

Žene u crnom traže da Međunarodni krivični sud podigne optužnicu zbog kršenja Četvrte Ženevske konvencije iz 1949 godine, u čijem se 27. članu kaže da „Žene moraju biti posebno zaštićene od bilo kakvog napada na njihovu čast, pogotovu od silovanja, prisilne prostitucije i svakog drugog nedoličnog nasrtaja.“

Takođe, pozivamo se na Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1325, čiji članovi 11. i 12. nalažu da se “žene zaštite od nasilja zasnovanog na polnoj pripadnosti, pogotovu silovanja”, kao i na Rezolucije 1820, 1888. i 1889. u kojima se kaže “da masovno silovanje žena ugrožava svetski mir”.

Pozivamo se i na neke već donete sudske presude, u kojima je silovanje proglašeno aktom etničkog čišćenja (Fočanska trojka), odnosno aktom genocida protiv žena kao grupe (Žan pol Akaješi).

Na početku rata u bivšoj Jugoslaviji tražile smo da Haški tribunal podigne optužnice protiv odgovornih za masovna silovanja žena u ratu, sada tražimo od Međunarodnog krivičnog suda da optuži libijskog diktatora Muamera Gadafija za korišćenje silovanja kao taktike rata.

U Beogradu, 29. jun 2011.
Žene u crnom