Lična karta – na srpski način…

Joooooooooj!

Ali da počnem ispočetka… U decembru mi je bilo vreme za menjanje lične karte – prošlo deset godinica – strašno! Odem koji dan ranije (štreberka), ali se tamo ispostavi da se na zakazivanje čeka u redu od 7:30 – 9h. OK, pomislim kako je dobro da postoji zakazivanje i kako se i Srbijica približava civilizovanom svetu. Posto nisam mogla da izlazim sa posla u to vreme, zamolila sam tatu da to uradi umesto mene :-)

Dakle, on je stajao u redu 22.12.2008. a dobio je termin 09.02.2009. u 9h! Bila sam prilično iznenadjena tolikom navalom na nova dokumenta, ali hajde… čekam februar i živim bez lične karte u medjuvremenu – što i nije bilo tako strašno, shvatila sam to kao materijalizaciju moje krize identiteta.

Juče se spakujem, izadjem sa posla i stignem u pančevački M(S)UP tačno na vreme. Dodjem do šaltera, kažem da imam zakazano, a službenica me pita gde mi je broj. Nemam ga, imam samo zapisani termin… Ona kaže da ne može bez broja i da moram da se obratim uniformisanom tipu koji sedi preko puta. Bilo je pedesetak ljudi koji su čekali u redu kod njega. Ja ih sve zaobidjem i pridjem da ga zamolim da mi da broj. Tu počinje zaplet – on kaže da se brojevi dele od 07:30 do 9h. OK, sada je 9h, imam zakazano u 9h – samo da dobijem broj… Uporno ne vidim u čemu je problem (ha-ha!). On kaže da sam zakasnila da uzmem broj za taj dan, on ih je ujutro sve razdelio. Kaže mi još i da me je sigurno prozivao bar tri puta, ako mi je ime bilo na spisku. C,c,c! Kako neozbiljno ponašanje, nisam tu u 7:30h, a imam zakazano u 9h! I dalje pokušavam da objasnim šta se desilo, kako sam došla na vreme i samo hoću taj broj, a on mi kaže – „Gospodjo, je l umete Vi da čitate? Piše na vratima kada se izdaju brojevi!“. Hm? I ja se pitam… Pa shvatim da umem, ali da to nije veština koja se ceni u ovom kazamatu od države. Pokušavam da ostanem mirna, da izbegnem da izgovorim sve ono što mi prolazi kroz glavu, a on nastavlja – „Stanite na kraj reda i zakažite za maj. Nemojte da mi zadržavate red!“ Ne pada mi na pamet da stajem u red – je sve što sam uspela da izgovorim…

Malo kasnije sam upotrebila klasičan srpski način za prevazilaženje ovakvih problema – našla vezu u M(S)UPu (ne mogu da verujem da ovo radim) i sredila da me prime jutros i preuzmu dokumentaciju.

I još nešto, napisala sam predstavku pokrajinskom ombudsmanu, znam da se neće mnogo šta promeniti u sistemu, ali mi je bar malčice lakše…

pntufotka

9 Responses to “Lična karta – na srpski način…”

  1. gaga каже:

    Draga moja,
    nisi napisala da za CEO NAŠ OKRUG rade samo dva šaltera tj. dve šalterske radnice.

  2. sanja каже:

    Da, to sam propustila… GRAD Pančevo ima dve službenice koje treba da izdaju dokumenta za jedno 130.000 ljudi! Upssss…

  3. olgica каже:

    Nisam ja znala da se družim sa osobom kola nema lk, sredi to što pre inače nema ništa od kuglanja

  4. SASKA каже:

    Draga moja, dobro nam dosla u klub!!!
    Cudi me da si i tako prosla. Sad znam na koga nam je starija cera! Nije ni cudo sto ne zadovoljava u gradjanskom kad joj se i kuma tako ponasa!!! :}

  5. sanja каже:

    Eeee… to gradjansko ce uskoro biti tema jednog od mojih postova, samo da se setim(o) nekada da iskeniramo Teinu knjižicu :-(

  6. Irena Moraca каже:

    xexe..Srbija!!-)).kakav cirkus..uzas..nista se ne menja!

  7. Katic.Stefan каже:

    Ovo je Srbija. „Ili cete raditi kako ja kazem, ili vas nece biti uopste“ Ej, Slobo, bio si u pravu… Cudno je sto su Slobu ubili, a njegov rezim i dalje odlicno funkcionise pod „novom vladom“.

    S.

  8. sanja каже:

    Stef, samo jedna mala ispravka, nisu Slobu ubili… On je nas polako ubijao godinama, a onda je mirno umro u boljim uslovima nego sto polovina gradjanki i gradjana Srbije zivi.
    A za rezim se slazem, nikada se ovde nista nece promeniti!
    P.S. Videcemo sta ce mi odgovoriti ombudsman :-)

  9. sanja каже:

    Evo pisma Ljubice Landeke o njenom iskustvu da LK… JOOOOJ!!!

    procitala sam tvoj tekst u vezi sa novom l.k. evo mog teksta koji sam u decembru poslala nekim prijateljima pod gornjim naslovom:

    narucih budjenje da bih rano otisla da konacno sredim cipovanu licnu kartu, kad vraga – zakazase da dodjem ponovo popodne u 1630h.
    evo kako je to izgledalo pre nekoliko dana:
    – prvo odes u MUP da vidis sta ti sve treba za novu licnu kartu. istaknuto na papiru, nalepljeno budibogsnama na nekoj tabli, ali nemas leaflet da ga poneses sa sobom nego se valjda ocekuje da upamtis i cifre koje treba uplatiti za njenu izradu i kome i ziro-racune. molis nekog da ti da parce papira (bar imam olovku) i sve to prepisujes
    – onda juris u zgradu Opstine da izvadis Izvod iz maticne knjige rodjenih (ne starije od 6 meseci) i Izvod o drzavljanstvu; onda te sa tog saltera i nekakvim obrascem salju na drugi da izvrsis uplatu (pre toga molis za uplatnicu koju placas zajedno sa republickim taksama za ta dva obrasca); onda se vracas da bi sve te uplate predao i podigao dokumenta
    – onda ides u postu da uplatis takse za izradu licne karte
    – onda opet odes u SUP da bi ti rekli da mozes da dodjes kad ti oni zakazu (isto kao i ti – ‘znate li vi da citate’?sto je bilo danas u 0730h (nema veze sto ti je licna karta istekla 15 ovog meseca; za slucaj da ti je istekla neki duzi period, u sudu, sa dva svedoka, moras da dokazujes da si to ti!); bulumenta vec ceka ispred ulaza iako i oni pocinju da rade u 0730h; za sve ovo inace svuda cekas u redovima; onda te prozovu i ti srecan nosis sve papire da ih predas, ali ne, cekaj – dobijas neki kartoncic kojim ti se kazuje da dodjes poslepodne u 1630h. tada sve predajes, a zakazuju mi da dodjem po l.k. negde iza ili oko srpske nove godine.
    dakle, nekih sedam puta(!) odlazis na isto mesto/SUP, zbog iste stvari.

    onda odoh do banke, kad oni rade od 0900h. pre par dana sam proveravala u banci instrukcije o transferu novca; receno mi je da je starim instrukcijama sve u redu. posto se ustanovilo da nije sve ok sa njima, ostavljam ‘stare’ instrukcije o transferu novca jednoj zeni koja radi u banci i koja ceka koleginicu da ‘otkljuca’ banku. posle nekih pola sata do 45 min se opet vracam u banku da bih opet ustanovila, ovoga puta na licu mesta da ne bih dolazila po treci put zbog iste stvari, da je zena pogresila u nekoj stavci u novim instrukcijama. grubo se izvinjava i cekam da mi da nove.

    o zemljo Indijo! kako je govorio ocuh jedne moje skolske drugarice.

    kazem – nije maltretiranje, vec akanje coveka, jos je samo potrebno da nas provuku kroz kanalizacionu cev.

    Ljubica