Internacionalizacija Amazonije

Odgovor brazilskog ministra prosvete americkim studentima – severnoamericka stampa je odbila da ga objavi…

Internacionalizacija Amazonije

U toku nedavne debate na jednom americkom univerzitetu, brazilskog ministra prosvete studenti su pitali sta misli o internacionalizaciji Amazonije. Americki student je postavio svoje pitanje uz napomenu da ocekuje odgovor humaniste, a ne Brazilca.

Evo sta je odgovorio Gospodin Cristovam Buarque:

Naravno, kao Brazilac bih se jednostavno usprotivio internacionalizaciji Amazonije. Kolika god bila nebriga nasih vlada za to bogatstvo, ono je nase.

Kao humanista, svestan opasnosti koja preti degradiranju covekove okoline u Amazoniji, mogao bih zamisliti da Amazonija bude internacionalizovana, kao uostalom i sve drugo sto je jako vazno za covecanstvo. Ako bismo, u ime humanisticke etike, trebali da interncionalizujemo Amazoniju, onda bismo trebali interncionalizujemo i naftne rezerve celog sveta. Nafta je isto toliko vazna za buducnost covecanstva koliko i Amazonija. Ali, uprkos tome, gospodari naftnih rezervi osecaju da imaju pravo da povise ili snize njenu cenu ili proizvodnju.

Isto tako bi trebalo internacionalizovati finansijski kapital bogatih zemalja. Ako je Amazonija rezerva za celo covecanstvo, onda nju niko ne sme spaljivati sopstvenom voljom, voljom jednog vlasnika ili jedne zemlje. Spaljivati Amazoniju je isto tako ozbiljno kao i nezaposlenost koju su izazvali americki i britanski i slicni spekulanti globalne ekonomije. Ne smemo dopustiti da samovolja spekulanata upropasti finansijske rezerve celih zemalja.

Pre internacionalizacije Amazonije zeleo bih da budem svedok internacionalizacije svih muzeja sveta. Luvr ne treba da pripada samo Francuskoj. Svaki muzej na svetu je cuvar najlepsih dela ljudskog genija. Ne smemo ostaviti da tim kulturnim bogatstvom, isto kao ni prirodnim bogatstvom Amazonije, manipulise ili ga unisti jedan vlasnik ili jedna zemlja. Pre izvesnog vremena je jedan japanski milioner odlucio da sa skupa s njim samim sahrane i sliku jednog velikog majstora. Pre nego se to dogodi, trebalo bi internacionalizovati tu sliku.

Dok se odvija nas susret, Ujedinjene nacije organizuju Forum Milenijuma, ali neki predsednici drzava su imali poteskoca da stignu na Forum, zbog problema na granici Sjedinjenih Drzava. Mislim dakle da bi Nju Jork, sediste Ujedinjenih nacija, trebalo internacionalizovati. Makar Manhatan trebalo bi da pripada celom covecanstvu, kao uostalom i Pariz, Venecija, Rim, London, Rio de Zaneiro, Brazilija. Svaki grad sa svojom posebnom lepotom i svojom istorijom trebalo bi da pripada celom svetu.

Ako Sjedinjene Drzave hoce da internacionalizuju Amazoniju zbog toga sto je opasno ostaviti je u rukama Brazilaca, hajdemo onda da internacionalizujemo i nuklearni arsenal Sjedinjenih Drzava, jer su one u stanju njime da se posluze, sto bi ponovo izazvalo razaranja daleko obimnija od pozara u Amazoniji koji su za zaljenje.

U toku nedavnih rasprava izmedju americkih predsednickih kandidata, oni su zastupali ideju o internacionalizacij i sumskih rezervi sveta, s tim da se za uzvrat izbrisu dugovi siromasnih zemalja.

Pocnimo dakle s tim da iznos tog duga upotrebimo tako da osiguramo svoj deci sveta da se hrane i da idu u skolu. Internacionalizujmo decu, i postupajmo prema njima, gde god da su se rodila, kao prema bogatstvu koje zasluzuje paznju celog sveta. Daleko vise od Amazonije.

Kad svi rukovodioci sveta budu postupali sa siromasnom decom kao sa ljudskom bastinom, nece ih pustiti da rade umesto da idu u skolu, niti da umiru, umesto da zive.

Kao humanista, pristajem da zastupam ideju internacionalizacije sveta. Ali, sve dok mene svet smatra Brazilcem, boricu se da Amazonija ostane nasa, brazilska. I samo nasa!

Comments are closed.