Bezimena.org

Ašhabad – U Turkmenistanu zaposleni u državnoj službi i medijima mogu da odu na odmor isključivo kada to odluči predsednik države.

Dok mnogi širom sveta muku muče da odluče gde će na odmor, postoje zemlje gde neko drugi umesto građana odlučuje gde će da letuju.

Predsednik Gurban Kuli Berdimuhamedov dao je dozvolu svim državnim funkcionerima i zaposlenima u medijima i civilnim organizacijama da idu na odmor od 13. do 22. jula.

Osim što ne mogu da odlučuju kada će na odmor, turkmenistanski funkcioneri i ostali u javnim službama ne mogu ni da biraju gde će odmor provesti.

I o tome poslednju reč ima njihov predsednik. “Od 11. jula uveče, biće organizovani specijalni letovi za Turkmenbaši (na Kaspijskom moru), gde ćete moći da se smestite u hotel Arzuv”, precizirao je šef države u saopštenju.

Turkmenistanski predsednik na čelu države je od 2006. i uspostavio je pravi kult ličnosti. Otišao je tako daleko da je u svoju čast preimenovao čak i mesece i dane u nedelji.

Preuzeto sa B92

Prema navodima libijske psihološkinje Seham Sergewe iz Bengazija, libijska vojska pod komandom Muamera Gadafija, koristi silovanje kao taktiku rata. Libijskim vojnicima se dele kondomi i vijagra i time se podstiče silovanje žena pobunjenika i samih žena pobunjenica, svih onih koje se bore protiv zločinačke diktature.

Libijska lekarka je izjavila da je identifikovala 259 slučajeva silovanja žena, a da je lično razgovarala sa njih 140.

Ove navode potvrdili su i Čerif Basiuni, predsedavajući komisije UN koja sprovodi istragu u vezi sa kršenjima ljudskih prava u Libiji, kao i tužilac Međunarodnog krivičnog suda Luis Moreno Okampo.

Silovanje je pratilo sve ratove, i u svim ratovima svi vojnici su silovali žene pobeđenih, žene neprijatelja. Sovjetski vojnici su ohrabrivani da siluju nemačke žene 1945, pakistanskim vojnicima su u kasarnama puštani porno filmovi kao stimulacija za silovanje bengalskih žena u Banglandešu, tokom rata 1971, srpski vojnici su vodili orkestriranu kampanju masovnog i sistematskog silovanja bošnjačkih žena tokom srpske agresije na Bosnu i Hercegovinu (1992-1995), žene u Kongu su mete jezivog silovanja…

Žene u crnom traže da Međunarodni krivični sud podigne optužnicu zbog kršenja Četvrte Ženevske konvencije iz 1949 godine, u čijem se 27. članu kaže da „Žene moraju biti posebno zaštićene od bilo kakvog napada na njihovu čast, pogotovu od silovanja, prisilne prostitucije i svakog drugog nedoličnog nasrtaja.“

Takođe, pozivamo se na Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1325, čiji članovi 11. i 12. nalažu da se “žene zaštite od nasilja zasnovanog na polnoj pripadnosti, pogotovu silovanja”, kao i na Rezolucije 1820, 1888. i 1889. u kojima se kaže “da masovno silovanje žena ugrožava svetski mir”.

Pozivamo se i na neke već donete sudske presude, u kojima je silovanje proglašeno aktom etničkog čišćenja (Fočanska trojka), odnosno aktom genocida protiv žena kao grupe (Žan pol Akaješi).

Na početku rata u bivšoj Jugoslaviji tražile smo da Haški tribunal podigne optužnice protiv odgovornih za masovna silovanja žena u ratu, sada tražimo od Međunarodnog krivičnog suda da optuži libijskog diktatora Muamera Gadafija za korišćenje silovanja kao taktike rata.

U Beogradu, 29. jun 2011.
Žene u crnom