Magazin „Veniti fer” objavio je listu 11 najmoćnijih političarki sveta, među kojima su se našle hrvatska premijerka, nemačka kancelarka, ali i samoproklamovana predsednica Kirgizije Roza Otunbajeva

Ugledni američki magazin „Veniti fer” objavio je listu 11 žena koje vladaju svetom, a među njima su se našle i hrvatska premijerka Jadranka Kosor. Uredništvo uglednog magazina opisalo je Kosorovu kao „nagrađivanu novinarku koja je karijeru započela 1971. godine, u vreme Hrvatskog proleća – pokreta koji se borio za veća prava Hrvatske, koja je tada bila deo Jugoslavije”. Uz hrvatsku premijerku na spisku su se našle: nemačka kancelarka Angela Merkel, liberijska predsednica Elen Džonson-Sirleaf, argentinska predsednica Kristina Fernandez de Kirhner, bangladeška premijerka Šeik Hasina Vazed, islandska premijerka Joana Sigurardotir, kirgistanska samoproglašena predsednica Roza Otunbajeva, predsednica Kostarike Laura Činčila, premijerka Trinidada i Tobaga Kamla Persad-Bisesar, finska premijerka Mari Kiviniemi i premijerka Australije Julija Giljard.

Jadranka Kosor

Godina: 57
Država: Hrvatska
Položaj: premijerka
Karijera: novinarka, profesionalna političarka
Na vlasti: od 6. juna 2009.
Za dva dana biće tačno godinu dana otkako je Jadranka Kosor postala prva hrvatska premijerka. Za tih godinu dana posebno se pamti neočekivani odlazak Ive Sanadera i njen dramatičan dolazak na vlast, susreti s Borutom Pahorom i otopljavanje odnosa sa Slovenijom, krizne mere, porezi, kao i najava da „jesen neće biti crna, ali će biti teška”. „Veniti fer” ju je opisao kao nagrađivanu novinarku koja je karijeru počela 1971. godine.

Mari Kivinijemi

Godina: 41
Država: Finska
Položaj: premijerka
Karijera: profesionalna političarka
Na vlasti: od 22. jula 2010.
Ćerka vlasnika farme pilića ceo život je u politici. Još kao studentkinja prvi put se kandidovala za finski parlament, ali nije uspela. Četiri godine posle, s diplomom iz ekonomije i magistraturom iz društvenih nauka, to joj je uspelo. Sa 41 godinom je postala premijerka, druga u finskoj istoriji. Istovremeno je u Finskoj na vlasti i prva predsednica Tarja Halonen, a odnos ministara i ministarki u vladi je jedan prema jedan.

Angela Merkel

Godina: 55
Država: Nemačka
Položaj: kancelarka
Profesija: hemičar
Na vlasti: od 22. novembra 2005.
- Ruski vojnici su mi, dok sam bila devojčica, ukrali tri bicikla, ali sam davno naučila da se nosim s tim – izjavila je Angela Merkel pre prvog susreta sa Vladimirom Putinom. Uspešno savladane traume iz detinjstva napravile su od nje najmoćniju ženu sveta, kako je proglašava Forbs, i jedinu dostojnu naslednicu nadimka Čelična lejdi, kako su nekad zvali Margaret Tačer. Uz to će ostati zapamćena kao prva kancelarka u nemačkoj istoriji i prva osoba iz bivše Istočne Nemačke na tom položaju.

Roza Otunbajeva

Godina: 59
Država: Kirgizija
Položaj: samoproglašena predsednica
Karijera: filozof
Na vlasti: od 7. aprila 2010.
„Kritika falsifikovanja marksističko-lenjinističke dijalektike filozofa Frankfurtske škole” naslov je doktorskog rada samoproglašene predsednice nemirne Kirgizije. Najjači adut u borbi za vlast nisu joj filozofski argumenti nego snažna podrška Vladimira Putina.

Šeik Hasina Vazed

Godina: 62
Država: Bangladeš
Položaj: premijerka
Karijera: profesionalna političarka
Na vlasti: od 6. januara 2009.
Kao najstarije dete „oca nacije” i prvog predsednika Bangladeša, Šeika Mujibura Ramana, Hasina je bila predodređena da bude lider. Prvi put je bila premijerka od 1996. do 2001. godine, a prošle godine se vratila na vlast. Između dva mandata bila je hapšena zbog navodne korupcije što nikada nije dokazano.

Elen Džonson-Sirleaf

Godina: 71
Država: Liberija
Položaj: predsednica
Karijera: ekonomista
Na vlasti: od 16. januara 2006.
„Ubio mi je majku, ubio mi je oca, ali ću glasati za njega”, bio je slogan krvoločnog Čarlsa Tejlora koji ju je pobedio na izborima 1997. On je osuđen za genocid, a ona je postala prva predsednica u Africi zbog koje je, na primer, Džordž Buš divlje zaplesao tokom posete Liberiji.

Laura Činčila

Godina: 51
Država: Kostarika
Titula: predsednica
Karijera: aktivistkinja, konsultant, stručnjak za javnu bezbednost
Na vlasti: od 8. maja 2010.
Predsednica Kostarike po svojim stavovima sušta je suprotnost živopisnoj islandskoj premijerki. Dok Johana živi u braku s partnerkom, Činčila veruje da će Kostarika 2021. i dalje u ustavu imati odredbu da je to rimokatolička država, stopa emisije izduvnih gasova biće nula, a to bi ujedno trebalo da bude i broj sklopljenih gej brakova u njenoj državi.

Joana Sigurardotir

Godina: 67
Država: Island
Položaj: premijerka
Karijera: stjuardesa i profesionalna političarka
Na vlasti: od 1. februara 2009.
„Doći će moje vreme”, zapretila je bivša stjuardesa i sindikalac nakon jednog izbornog poraza. Iza sebe je imala propali brak i dva sina. Osim što je premijerka, Sigurardotir je i prva Islanđanka koja je sklopila istopolni brak, za čiju legalizaciju se sama izborila.

Kristina Fernandez de Kirhner

Godina: 57
Država: Agrentina
Položaj: predsednica
Karijera: advokat
Na vlasti: od 10. decembra 2007.
Smena u argentinskom kabinetu predsednika 2007. godine, za porodicu Kirhner prošla je neprimetno. Iselio se Nestor Kirhner, a u njega se uselila – njegova supruga Kristina Fernandez de Kirhner. Da bračni parovi u argentinskoj politici nisu retkost, pokazuju i izbori za senat iz 2003. godine, kada je Kristina za suparnicu imala Hildu Gonzalez, suprugu Nestorovog prethodnika Eduarda Duhaldea. U „obračunu supruga” slavila je Kristina.

Julija Giljard

Godina: 48
Država: Australija
Položaj: premijerka
Karijera: advokat
Na vlasti: od 24. juna 2010.
„Pre ću da postanem profesionalni fudbaler nego što ću imati priliku da postanem premijerka”. Tako je tvrdila Julija Giljard sve dok njen šef, bivši premijer Kevin Rud, nije iznenada dao ostavku. Istovremeno je napustio mesto šefa stranke, pa je njegova zamenica 24. juna, u istom danu, postala premijerka i predsednica stranke.

Kamla Persad-Bisesar

Godina: 58
Država: Trinidad i Tobago
Položaj: premijerka
Karijera: advokat
Na vlasti: od 26. maja 2010.
Naftom bogato karipsko ostrvo do ove godine imalo je šest premijera. Prva žena premijer korene vuče iz zemlje koja je već dala velike državnice – Indije. Između 1845. i 1917. godine Britanci su na plantaže tih ostrva doveli oko 150.000 Indijaca, među njima i pretke današnje premijerke.

Preuzeto sa PRESS Online

Predsednice opština u Srbiji – i lepši i jači pol

U Srbiji ima 200 opština, što samostalnih, što u okviru gradova. Na čelu samo sedam od njih su žene. Svakako bi se naljutile kad bismo u ovom slučaju upotrebili onu frazu „pripadnice lepšeg pola“ jer to podrazumeva da je onaj drugi pol „jači“. A one su dokaz da to nije tako. Evo priča o njima, evo dokaza…

Nataša Cvjetković – Mekog srca i čelične volje
„To što kao žena zauzimam čelni položaj u opštini nimalo mi ne smeta da sarađujem sa podređenim mi muškarcima. Mada mnogi tvrde da uspešne žene opasno izazivaju zavist i iritiraju mušku sujetu, na svojoj koži to nikad nisam osetila. Štaviše, osećam se sigurno u svom okruženju, a ipak, kad zatreba podviknem i lupim pesnicom o sto onda kad poludim što moj tim ne može da me prati’’, kaže prva dama Opštine Šid Nataša Cvjetković (37), koju pola u zbilji pola u šali opozicija zove Eni Četiri Pištolja.
Izabrana je za predsednicu ove sremske opštine sa 40.000 stanovnika u martu 2009. godine.
Na molbu da čitateljkama ‘’Blica’’ otkrije tajnu balansa između uspešnog porodičnog i poslovnog života, sa smeškom odgovara da je to očeva supruga, koju je, ostavši rano bez majke, prihvatila kao drugu mamu. Bajka, kako baku od milošte zovu unuci – Srđan (12), odličan učenik, posvećen tenisu i fudbalu, i Vukašin (6) – preko cele nedelje boravi u Šidu, čuva ih i dosta pomogne u kućnim poslovima.
„Kako mi radni dan traje od 6.30 pa često do kasnih noćnih sati, baš nekako i nisam raspoložena da se u ponoć dohvatim pegle. Pošto suprug radi noću, ceo dan je sa decom, a moje odsustvovanje shvataju kao odrasli, znaju da mama radi nešto važno. Zivkaju me na posao često telefonom i unapred planiraju moje slobodne vikende. Važno je kvalitetno ispuniti vreme provedeno sa decom jer šta vredi ženama koje su fizički po ceo dan sa njima ako su večno nezadovoljne i džangrizave“, kaže Nataša Cvjetković.

Mirjana Avakumović – Na poslu 24 sata dnevno
Odlučna, vredna i nasmejana, majka troje dece, Mirjana Avakumović već dve godine uspešno vodi opštinu Arilje. O kamenje na putu se ne spotiče, prepreke smatra izazovima, pobornik je lepe reči i tolerancije, a kad treba, ume da zasuče rukave i nekada i odlučno lupi šakom o sto. U početku su je oslovljavali sa predsedniče, ali je ona uspela da se izbori za zvanje u ženskom rodu.
„Ja sam predsednica opštine. Taj naziv, koliko god rogobatno zvučao i koliko god nama još uvek nije ušao u uši, nešto je što je mnogo važno nama ženama. Znate, nije bilo mnogo žena na ovakvim funkcijama, na mestima odlučivanja, pa prosto ne postoji ta navika u narodu da vam se obraćaju u ženskom rodu. Ja sam predsednica opštine, ponosna sam na to što sam žena i uopšte se ne trudim da budem muškarac.“
Kaže da joj je u početku bilo teško, naročito u seoskoj sredini… „Njima je bilo čudno da na čelu, u vrhu stola, sedi jedna žena. To je mesto za mušku glavu. Osetila sam nepoverenje u smislu da li ja to mogu, hoću li umeti, hoću li imati snage da iznesem sve probleme i uspešno ih rešim. Međutim, nakon dve godine rada više se ne susrećem sa takvim problemima.“
Posao koji ona radi traje 24 sata dnevno i neka odricanjasu bila nužna.
„Na prvom mestu trpi moja ljubav prema stomatologiji. Nemam dovoljno vremena, tek ponekada utrčim na momenat u stomatološku ordinaciju zato što jako volim svoj pozivi i to mi nedostaje. Zatim porodica, mada ja imam sreću da su mi deca već velika. Krenuli su svojim životnim stazama, pa sa te strane nemam opterećenja. Trpe malo prijatelji i rodbina, ali svesna sam da sam predsednica opštine non-stop, za taj poziv sam se opredelila i moram odgovoriti zadacima što bolje.“

Branka Savić – Prva u poslednjih pola veka
Na sajtu Opštine Barajevo, odmah ispod fiksnog broja u kancelariji, piše i predsednicin broj mobilnog telefona. Za svoje sugrađane Branka Savić je stalno dostupna.
Rođena je 1956. godine u barajevskom naselju Vranići. Završila je Bibliotekarsku školu. Na dva fakulteta (istorija i književnost) stigla je do treće godine. Nije ih završila jer se rano udala za Milovana, sa kojim ima dva sina Ivana i Milana. Kao bibliotekarka 16,5 godina radila u Akademiji nauka i deset godina u Medija centru. Prva je žena predsednik Opštine Barajevo od kada je ona formirana 1956. godine.
Politika, kaže Branka Savić, važi i dalje za muški posao, pa žena može biti uspešan političar samo ako se maksimalno posveti tom pozivu.
„A to je moguće samo ako nemate porodicu ili kad deca odrastu, što je kod mene slučaj. Još je ovo patrijarhalna sredina gde žena mora da bira između karijere i porodice. U početku su mi moji zamerali što nikada nisam kod kuće ili što nije skuvan ručak. Bilo je i meni čudno, pogotovo kad sam mlađeg sina prvi put videla da prži krompiriće. Ugrizla sam se za jezik da ne kažem: „Daj, ja ću…“ – seća se predsednica, koja je i na poslu okružena mahom muškarcima, što je bilo dovoljno da krenu „priče“.
„Muškarcima na funkciji se toleriše da se napiju i prave gluposti. Ženama se i manje ne prašta! Ispalo je svašta samo zato što sam bila u kafani sa kolegama i pila crno vino?! Nije lako biti žena u politici!“, zaključuje predsednica i ističe da je svojim radom zaslužila poštovanje kolega i meštana, pa je prevaziđeno to što je žena.

Lelica Kostić – Uvek na licu mesta
Specijalista opšte medicine, pre nešto manje od godinu dana kao lekar Medicine rada u Nišu, posle 20 godina službe, izašla je iz belog mantila i došla na mesto predsednika Opštine Crveni krst u Nišu. Udata je i ima dvoje dece.
Lelica Kostić smatra da bi više žena trebalo da se nađe na čelnim pozicijama u opštinama.
„Nemam vremena za kafanu, a i kada odem, nikada ne pričam o poslu jer je kancelarija mesto za to“, kaže Kostićeva.
Bez obzira na to što danas ne radi kao lekar, pacijenti je i dalje zovu na mobilni telefon da se posavetuju o terapiji. Iz toga proističu i neobične situacije na terenu.
„Teško je građanima kad ih posetim objasniti da nisam došla da dajem lekarske savete, već da rešavam komunalne probleme. Zato kada odem negde, moji sugrađani počnu razgovor sa ‘prvo ako možete da mi pogledate ove rezultate od doktora pa ćemo kasnije da pričamo o komunalijama’. Nekoliko puta su prilazili i mom šoferu misleći da je on predsednik opštine, a ja lekar. Pa to mogu i da očekujem jer su me građani 20 godina pamtili iz ordinacija Medicine rada“, priča Kostićeva i nastavlja:
„Ne lupam rukom o sto jer sam po prirodi staložena osoba. U ovom poslu malo toga ima lepog ili šarmantnog. Dođe, recimo, cela romska porodica da traži neki dinar za hleb. Ili poplava u selu Mezgraja, a ja odmah odem tamo. To je moj radni dan i svakodnevna borba da nešto postavim na noge. Problema je mnogo, tako da sam takoreći izbacila one formalnosti u poslu kao što su dopisi, zahtevi, prepiske… i sličnu birokratiju. Kada se nešto dogodi, odmah zovem telefonom i odlazim na lice mesta.“

Vesna Martinović – Savesnost nema pol
Vesna Martinović je jedina gradonačelnica u Srbiji. Pre dve godine ovaj je posao pretpostavila zvanju narodnog poslanika. Kaže da je prevagnulo to što kao gradonačelnica ima priliku da utiče na to kako će izgledati i funkcionisati grad u kome živi.
Da li je pozicija žena u politici stereotipno pitanje?
„Činjenica je da živimo u Srbiji i na Balkanu i da su žene doskora doživljavane kao vanzemaljska čuda kada se bave javnim poslom. Mislim da pol ne sme da bude kriterijum. Čovek je ili vredan i savestan ili lenj i nesavestan. Ili dobro ili loše radi posao, a nevažno je da li nosi suknju ili pantalone. Možda je samo ženama teže da budu ozbiljno shvaćene. To znam i iz svog primera jer ljudi ponekad misle ako ste fini i ljubazni u ophođenju, da ste slabi, pa pokušavaju da vas uruše“, kaže nadahnuto Vesna Martinović.
Pored supruga i kolege po struci, advokata, gradonačelnica je i majka trogodišnjeg Stefana, ali i ćerka. Koliko zbog politike trpi porodica?
„Porodica prolazi loše. Sin ima tri godine i kad subotom šetamo gradom on strpljivo pola sata čeka da ja svaki razgovor završim. A onda, kao svako dete njegovog uzrasta, počne da se buni i plače. Sa njegove tačke gledišta mi smo došli da se vozimo automobilićima, a ne da slušamo o problemima. Sa moje moram da saslušam probleme građana, ali moram da posvetim i malo pažnje svom detetu.
Mojim roditeljima ne pada toliko teško to što se ređe viđamo koliko kritike na moj račun. Suprug je više uključen, pa sve racionalnije doživljava, dok roditelji reaguju emotivno – oni imaju tu vrstu zaštitničkog odnosa.
Mada, kad bolje razmislim, porodica bi jednako trpela kojim god poslom da se bavim. Navikla sam da radim i da budem posvećena poslu i tu naviku ni zbog koga, čak ni zbog porodice, neću da menjam“, kaže ona.

Gorica Dimčić-Tasić – Uzda se u sebe i porodicu

Prva žena Opštine Svilajnac, predsednica dr Gorica Dimčić-Tasić posle dve godine na ovoj funkciji, kaže da samo u stabilnoj i jakoj porodici koja je podržava žena može da da sve od sebe, ali da se, bez obzira na jaku porodicu, ona uvek oslanja samo na sebe.
„Ja sam lekar internista, koji je sebe video zauvek u tom poslu, eventualno kao direktora Doma zdravlja… Što sam i postigla i moje ambicije su se završavale u mojoj struci. Moj suprug je prvi ušao u politiku, pa je povukao i mene, a kada mi je posle izbora 2008. godine ponuđeno mesto predsednika opštine, Milan je rekao: ‘Prihvati, to ti je šansa da nešto menjaš, zašto je ne bi iskoristila.’ Tako da danas i kada je teško i kada sam dugo odsutna, on nema prava da mi bilo šta zameri.“
Majka je dve ćerke iz dva braka: Jelene (27), koja završava Farmaceutski fakultet, i Tamare (11).
„Jelena ima svoj život i obaveze u Beogradu, a mlađa je ta kojoj najviše nedostajem. Ona ne bira kada me pozove da mi nešto važno o sebi saopšti. Nju ne zanimaju moji sastanci. Najviše mi je zamerila jer ne dolazim na roditeljske sastanke, već to uvek radi tata i jer sam joj kupila tortu za rođendan a nisam je sama napravila. Svaka žena mora da se izbori za sebe pre svega, a onda i za svoju porodicu i svoj status u društvu. Ja sam dugo živela sama, čitavih 13 godina, bila sam razvedena i gajila sam ćerku Jelenu i takav život me je naučio da sve moram sama i da se oslanjam samo na sebe. Moj sadašnji život je rezultat svega toga“, kaže Gorica Dimčić-Tasić.
Ona kaže da sarađuje sa muškarcima jednako uspešno kao i sa ženama i da joj je podela na polove najmanje važna:
„Muškarci imaju svoj način pristupa svemu, oni misle da su neprikosnoveni u politici i u drugim oblastima. Lično sam jako tolerantna osoba, ne koristim ženski šarm niti udaram rukom o sto, sve postižem poštenim dogovorom.“
I dodaje da ne ume da se svađa na poslu, već samo kod kuće… kad se prilike tako slože.

Mirjana Božidarević – Ako treba – i rukom o sto
Uz dužno poštovanje prema muškarcima, mislim da su žene bolje organizovane, upornije, nekad čak i praktičnije. Zato ne mislim da je profesionalno bavljenje politikom muški posao, izričita je Mirjana Božidarević, koja je već deset godina na čelu beogradske opštine Stari grad. U Beogradu, inače, samo dve od 17 gradskih opština vode pripadnice lepšeg pola.
Rođena 1954. godine u Beogradu, gde je diplomirala na ETF, izabrana je za potpredsednika opštine i tu funkciju obavljala je do 2000. godine, kada je izabrana za predsednika opštine. Već je treći mandat na tom mestu. Udata.
„Muškarcu je i dalje mnogo lakše da ode ujutru, dođe uveče i samo kaže da je bio na poslu. Udata sam i suprug želi da me vidi i kod kuće… Karijera žene umnogome zavisi od podrške porodice i da li oni prihvataju njen izbor“, tvrdi prva žena starogradske opštine kojoj nikada nije pravilo problem to što je žena u surovom poslu kakva je politika. Veći problem su imali sujetni muškarci, pogotovo oni koji rade u „njenoj“ opštini, u kojoj sve najbitnije funkcije obavljaju žene.
„Muškarci iz opštine umeju da kažu da su oni zapravo ugrožena grupa i da ovde vlada matrijarhat. Nisam sigurna koliko je tu zbilje a koliko šale jer to prečesto čujem. Zato smo na Konferenciju o rodnoj ravnopravnosti u Novom Sadu poslali kolegu“, kaže uz osmeh gospođa Božidarević, uz komentar da se dešava da na sastancima lupi šakom o sto kad kolege preteraju.
Ipak, mora da se poštuje red i hijerarhija, smatra ona.

Preuzeto iz BLICa

U KAFIĆU “TIME OUT” (ČIKA LJUBINA 5, BEOGRAD), GAZDA JE POŽELEO DA STVORI LEPU ATMOSFERU PA JE NA POLICE STAVIO KNJIGE...

ALI POŠTO JE POLICA BILA PLITKA, KNJIGE NISU HTELE CELE DA STANU. ON JE PROBLEM REŠIO TAKO ŠTO IH JE PRETESTERISAO NA POLA!?!