Bezimena.org

Drage i dragi,

već neko izvesno vreme hoću sa vama da podelim jednu priču. Moja kumica ima 12 godina (VI osnovne) i  sama je izabrala da ide na Gradjansko vaspitanje. Na kraju prvog polugodišta je počela da preispituje svoju odluku…

Razlog – opisna ocena iz Gradjanskog na polugodištu – NEUSPEŠNA!?!?!

Nekoliko večeri smo, uz kaficu, naglas razmišljali šta to treba da (ne)uradi ili (ne)zna devojčica od 12 godina da bi je ocenili kao neuspešnu iz Gradjanskog? Pa nismo ništa smislili…osim da svi ponavljamo C,C,C i kako je ponašanje nastavnice koja joj predaje nedopustivo!

Danas shvatim da nije samo nedopustivo već i nezakonito – postoji Pravilnik o ocenjivanju učenika osnovne škole (Sl.glasnik RS 93/2004, 92/2005) koji članom 11. stav 2. propisuje ” Postignuće učenika iz nastavnog predmeta Gradjansko vaspitanje i Projekat gradjanin, ocenjuje se opisno, a zaključna ocena je: veoma uspešan i uspešan.”

Hm??? Učenik? Gradjanin? Možda se ovaj Pravilnik ne odnosi na devojčice, možda se učenice i gradjanke ocenjuju po nekom drugom pravilniku koji predvidja mogućnost zaključne ocene – neuspešna?

Nemam daljih komentara, malopre sam pričala sa njenom mamom, kaže da razmišlja da pokrenu neki postupak… Nadam se da hoće!

Da ne širim svoju paniku dalje, ALI opcija je veronauka!!! Grrrrr! Ne smem ni da razmišljam u tom pravcu!

P.S. Ubaciću skeniranu djačku knjižicu ovih dana, tek da vidite kako izgleda…

Joooooooooj!

Ali da počnem ispočetka… U decembru mi je bilo vreme za menjanje lične karte – prošlo deset godinica – strašno! Odem koji dan ranije (štreberka), ali se tamo ispostavi da se na zakazivanje čeka u redu od 7:30 – 9h. OK, pomislim kako je dobro da postoji zakazivanje i kako se i Srbijica približava civilizovanom svetu. Posto nisam mogla da izlazim sa posla u to vreme, zamolila sam tatu da to uradi umesto mene

Dakle, on je stajao u redu 22.12.2008. a dobio je termin 09.02.2009. u 9h! Bila sam prilično iznenadjena tolikom navalom na nova dokumenta, ali hajde… čekam februar i živim bez lične karte u medjuvremenu – što i nije bilo tako strašno, shvatila sam to kao materijalizaciju moje krize identiteta.

Juče se spakujem, izadjem sa posla i stignem u pančevački M(S)UP tačno na vreme. Dodjem do šaltera, kažem da imam zakazano, a službenica me pita gde mi je broj. Nemam ga, imam samo zapisani termin… Ona kaže da ne može bez broja i da moram da se obratim uniformisanom tipu koji sedi preko puta. Bilo je pedesetak ljudi koji su čekali u redu kod njega. Ja ih sve zaobidjem i pridjem da ga zamolim da mi da broj. Tu počinje zaplet – on kaže da se brojevi dele od 07:30 do 9h. OK, sada je 9h, imam zakazano u 9h – samo da dobijem broj… Uporno ne vidim u čemu je problem (ha-ha!). On kaže da sam zakasnila da uzmem broj za taj dan, on ih je ujutro sve razdelio. Kaže mi još i da me je sigurno prozivao bar tri puta, ako mi je ime bilo na spisku. C,c,c! Kako neozbiljno ponašanje, nisam tu u 7:30h, a imam zakazano u 9h! I dalje pokušavam da objasnim šta se desilo, kako sam došla na vreme i samo hoću taj broj, a on mi kaže – “Gospodjo, je l umete Vi da čitate? Piše na vratima kada se izdaju brojevi!”. Hm? I ja se pitam… Pa shvatim da umem, ali da to nije veština koja se ceni u ovom kazamatu od države. Pokušavam da ostanem mirna, da izbegnem da izgovorim sve ono što mi prolazi kroz glavu, a on nastavlja – “Stanite na kraj reda i zakažite za maj. Nemojte da mi zadržavate red!” Ne pada mi na pamet da stajem u red – je sve što sam uspela da izgovorim…

Malo kasnije sam upotrebila klasičan srpski način za prevazilaženje ovakvih problema – našla vezu u M(S)UPu (ne mogu da verujem da ovo radim) i sredila da me prime jutros i preuzmu dokumentaciju.

I još nešto, napisala sam predstavku pokrajinskom ombudsmanu, znam da se neće mnogo šta promeniti u sistemu, ali mi je bar malčice lakše…

fotka