Pre tri dana je na B92 objavljen tekst pod nazivom “Život beba u požarevačkom zatvoru” , pa da podelim sa vama neka razmišljanja…
photo taken from:This site
»U ženskom zatvoru u Požarevcu, pored osuđenica, žive i dve bebe čije su se majke porodile na izdržavanju zatvorske kazne. Posle godinu dana, ova deca biće odvojena od majke i svoj život nastaviće izvan zatvorskog kruga.
|
A ja se pitam da li te žene uopšte treba da budu u zatvoru dok su trudne? Šta bi se to tako značajno desilo u Srbiji kada bi izdržavanje kazni bilo odloženo/prekinuto za taj period? I da li ta deca treba da budu odvojena od majki? Šta je sa dečijim pravima? Ženskim? Ljudskim? Hm… Baviću se još ovom temom!
|
Ipak, mada se svi trude da se mališani ni po čemu ne razlikuju od svojih vršnjaka, stručnjaci kažu da je za formiranje ličnosti veoma važna prva godina života.
Ženski zatvor u Požarevcu prvi je dom za Nemanju čija se majka, 36-godišnja Z.S. porodila tokom odsluženja zatvorske kazne.
Dok većina osuđenica provodi svoj uobičajeni dan – šije, tka ili čisti orahe, Z.S. uz pomoć negovateljica, koje su takođe osuđenice, i stražarki u odvojenoj zgradi u zatvorskom krugu neguje svoje dete.
|
Na ovom mestu saznajemo da je uobičajen dan osudjenica – šivenje, tkanje ili čišćenje oraha?!?!? Eeeeee, zemljo Srbijo! Pa zar je to sve što one mogu da rade? Čak i da ostavim za momenat po strani rodne stereotipe i podelu na ‘ženske’ i ‘muške’ poslove – zamislite takav radni dan…Eto, danas sam očistila 15 kg oraha, neverovatno inspirativno, slatka moja! Ne mogu da dočekam da izadjem iz zatvora pa da svoje novostečene veštine ponudim na tržištu rada, čujem da je potražnja ogromna!
Dobro, znam da sam malo gorka, ALI…
|
“Kad sam dobila bolove za porođaj, odmah su potrčale straža, komandirice. Odmah uput, kola smo dobili, odveli me u bolnicu, ne da se porodim ovde, nego u bolnici”, kaže osuđenica u ženskom zatvoru u Požarevcu Z. S.
Sa Nemanjom sobu deli Martin, još jedna beba rođena iza rešetaka. Tu je i mesto za prepovijanje beba, pelene i sve što je potrebno za njihov normalan razvoj do godinu dana.
|
Baš me zanima šta je još SVE tu?
|
Ako majka i posle toga ostaje u zatvoru, uspostavlja se kontakt sa ocem, porodicom i kao poslednje rešenje, sa Centrom za socijalni rad, koji preuzima brigu o detetu.
|
Mnogo je tužno… razmišljam, ako dete ima oca koji je voljan da se brine – može da prodje, isti slučaj je i sa porodicom… Osim što je stigmatizacija sigurno sveprisutna. O poslednjem pomenutom rešenju ne želom ni da razmišljam…
|
“Svaka beba koja se rodi ovde u bolnici, naravno, upisuje se u matičnu knjigu rođenih za matično područje Požarevac, ali nema nijednog podatka koji bi ukazivao da je majka u tom momentu bila na izdržavanju kazne i o tome se strogo vodi računa”, objašnjava Anka Gogić-Mitić, upravnica ženskog zatvora u Požarevcu.
I pored sveg truda da deca rođena u požarevačkom zatvoru ne budu ni na koji način obeležena, Z.S. obećava da će svom sinu pričati o njegovim prvim danima.
“Kad bude malo veći – hoću. Bolje da sluša od roditelja nego od drugih ljudi. Hoću, reći ću mu da sam pogrešila i da sam bila u zatvoru”, kaže Z.S.
Zatvor sigurno nije najbolje mesto za početak života, ali ideja da majka i dete što duže budu zajedno je odlična jer majka i dete su par, kaže psihoanalitičar Aleksandar Vučo.
|
Još malo stereotipa… Zašto bi majka i dete bili par? Slažem se da je majka izuzetno važna za dete, ali postavljanje žene u poziciju ‘para sa svojim detetom’ je meni previše.
I još samo jedan komentar – kako muškarac, pa bio on i psihoanalitičar, zna kakav je odnos ‘majka-dete’? Ovo me podseća na Frojda i njegova iscrpna teoretisanja o različitim vrstama ženskih orgazama… Odakle je on to mogao da zna???
|
“Ta ideja da dete bude s majkom godinu dana je jako dobra jer katastrofične su stvari ako se dete odmah odvoji od majke”, rekao je Vučo.
“Za dete, a mislim i za majku, taj trenutak je kao izgon iz raja. To je jedna katastrofična situacija u svakom pogledu i sigurno je da će ostaviti tragove i na dete i na majku”, dodao je on.
|
Hm… ovo valjda treba da je opštepoznat osećaj? No comment!
|
Stručnjaci su saglasni da je prva godina života jedan od ključnih perioda za razvoj ličnosti.
Kada se ova vrata poslednji put zatvore iza Nemanje, Martina i ostalih beba rođenih u požarevačkom ženskom zatvoru, društvo je dužno da im da iste šanse kao svim njihovim vršnjacima.«
(preuzeto sa: B92)
Sledeća (po meni povezana) vest je da Komitet Saveta Evrope za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (CPT) objavio 14. januara 2009. godine izveštaj o redovnoj poseti Srbiji tokom 2007 godine, zajedno sa odgovorom srpskih vlasti.
»Kada je reč o zatvorima, delegacija skoro da nije primila ni jednu prijavu o zlostavljanju zatvorenika od stane zatvorskog osoblja u Sremskoj Mitrovici, dok je u Okružnom zatvoru u Beogradu bilo samo nekoliko. Ovo predstavlja kontrast u odnosu na situaciju u Kazneno popravnom zavodu Zabela u Požarevcu gde je delegacija primila određen broj prijava o fizičkom zlostavljanju. CPT je preporučio mere sa ciljem smanjenja tenzija u požarevačkom zatvoru, naročito u delu visoke bezbednosti ali i u pritvorskoj jedinici.
CPT je uočio zabrinjavajući nivo prenatrpanosti u svim zatvorima koje je posetio, naročito u delovima gde su smešteni pritvorenici. Komitet je uzeo u obzir tekuće i planirano renoviranje i proširenje kapaciteta različitih zatvora i pozvao srpske vlasti da, kao stvar visokog prioriteta, osmisle sveobuhvatan i budžetski pokriven program renoviranja Okružnog zatvora u Beogradu. Situacija je dodatno pogoršana zbog nedostatka konstruktivnih aktivnosti namenjenih zatvorenicima u pritvorskim jedinicama, kao i zbog odsustva odgovarajućih mera za sprovođenje svrsishodnih aktivnosti kao i mogućnosti radnog angažovanja za osuđene zatvorenike.«
Izvestaj CPT-a o poseti Srbiji i odgovor vlasti Republike Srbije su dostupni na internet stranici Komiteta
(preuzeto sa sajta Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu )
